O ADAPTACIJI

Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, na duže vreme. Istovremeno, za dete to može predstavljati i prvi susret sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. Često je ovo traumatična situacija kako za dete tako i za roditelje, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj sredini i situaciji.

Proces adaptacije je individualan. Zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, zdravstvenog stanja, porodične atmosfere, socijalnih iskustava i roditeljskog stava prema ustanovi. Istovremeno i od opštih uslova ustanove, stimulativnog materijala za decu i karakteristika ličnosti vaspitača i dece.

Moguće reakcije deteta su:
• Protest, pasivnost i uzrujanost;
• Odbijanje kontakta sa vaspitačem;
• Odbija hranu ili slabo jede;
• Kratko i nemirno spava;ž
• Agresija usmerena na drugu decu ili iračke;
Najveći broj dece prođe proces adaptaciju bez većih problema.

Tokom procesa adaptacije volja roditelja i pozitivan stav prema vaspitaču , dečijem kolektivu i ustanovi igraju ključnu ulogu. U praksi adaptacija deteta jednostavnija je nego adaptacija roditelja. Naš predlog je da adaptacija bude postepena. Ti dani su veoma bitni. Trebaju biti prožeti sigurnošću, radošću, entuzijazmom i poverenjem.

NAČIN PRIVIKAVANJA

Prvi dan bi dete trebalo provesti u vrtiću pola sata, da razgleda ambijent, upoznaje se sa prostorom, vaspitačima, vreme provedeno u vrtiću se postepeno produžava.
Mlađa deca po pravilu burno reaguju, što je veoma često i sasvim normalno. Dan kada deca treba da se odvoje od roditelja izuzetno je težak kako za dete, tako i za roditelje. Deca mlađa od tri godine ga se gotovo ne sećaju.
Sa druge strane, tada počinje nesigurnost roditelja (mogli smo sačekati još malo, mogli smo naći drugi način). Deca su fenomenalni ”čitači” neverbalnog. Nažalost, roditeljski pogled je sasvim dovoljan za neuspeh adaptacije.
Prvi korak koji roditelji treba da donesu je čvrsta odluka o polasku u obdanište.
Sagledajte pozitivnu stranu: dete je zaštićeno, pruža mu se najbolja nega, stvaraju se dobre navike, suvo je, konzumira najzdravije namirnice, socijalizuje se, stvara prijateljstva od najranijeg doba, igra se, stvara uspomene, uči, glumi, peva, svira, dobija mnogo ljubavi od vaspitača.
Pitanje koje najviše muči roditelje:
,,Šta vi radite ako dete plače”
Naš odgovor:
,,Skrećemo detetu pažnju, zabavljamo ga, poslužimo se pesmama uz dramu i pokret. Pažnja vaspitača je u danima adaptacije uvek dodatno fokusirana na dete koje se adaptira na vrtić.”
Kada naiđe sledeći stadijum, a to je da se dete interesuje za aktivnosti, onda dete usmeravamo polako u naše obrazovne aktivnosti.

Imajte razumevanja, sve je to očekivano ponašanje, nijedno dete nije izuzetak. Očekivan period adaptacije je između dve i tri nedelje. Takođe važna preporuka je da se proces adaptacije ne prekida iz razloga što otežava ponovno prilagođavanje jaslenoj grupi. 

SAVETI ZA RODITELJE

• Imajte pozitivan stav prema vrtiću;
• Imajte povrenje u osobe koje će voditi računa o vašem detetu;
• Redovno dovodite dete u vrtić. Proces adaptacije ne bi trebalo prekidati;
• Kratko se oprostite sa detetom. Budite raspoloženi (deca do dve godine neverbaln komuniciraju, čitaju vaše izraze lica);
• Kratko se zadržavajte u vidokrugu deteta;
• Pružite vaspitaču što više informacija kao što su: alergije, ukoliko dete nije koristilo neku namirnicu, način ishrane, način presvlačenja, način uspavljivanja;
• Planirajte odsustvo sa posla tokom adaptacije (minimum 2 nedelje);
• Pokušajte prilagoditi ritam deteta sa ritmom dece u vrtiću i dnevnim aktivnostima;
• Navikavajte dete na čvrstu hranu.

Sva pitanja i dodatne informacije uvek možete dobiti na naš broj telefona 061/1860166.